Ponosni smo na činjenicu da su svi naši omega-3 Norway proizvodi razvijeni, ispitani i proizvedeni za norveško tržište u Norveškoj.

Naše ulje bakalara sadrži čak 1100mg omega 3 masnih kiselina kao i prirodni a i prirodni d vitamin. Omega 3 za žene sadrži jedinstvenu kombinaciju sastojaka potrebnih ženskom polu ( folna kiselina, ulje noćurka, k2 vitamin, kakao…) u kombinaciji sa omega 3 masnim kiselina. Norveške omega 3 kapsule sadrže jedinstvenu kombinaciju vitamina i omega 3 masnih kiselina, a omega 3 kapsule za decu sjajnog su sastava ali i ukusa pilagođenog našim mališanima. Norveški kolagen dobija se isključivo od bakalara što mu daje posebnu vrednost.

Norveška je u svetu poznata po kristalno čistom moru i veličanstvenoj, netaknutoj prirodi. U zemlji 1000 fjordova i polarne svetlosti nastali su premium omega-3 proizvodi. U Norveškoj su omega-3 proizvodi u svakodnevnoj upotrebi tokom cele godine kod većine Norvežana i pored svakodnevnog unosa jako kvalitetne sveže morske ribe. To je svakako jedan od razloga zbog čega su jedna od najzdravijih nacija. Inače, Norveška je jedina država na svetu gde je davanje omega-3 suplemenata deci obavezno zakonom, slično imunizaciji.

1. Uticaj na kardiovaskularno zdravlje

Omega-3 mk, EPA i DHA, primarno dovode do snižavanja nivoa triglicerida, deluju antihipertenzivno, antiaritmijski i moduliraju nastanak i otkidanje aterosklerotskog plaka.
Ovo značajno, kardioprotektivno, dejstvo potvrđeno je kroz zdravstvene izjave koje se mogu naći na deklaraciji namirnica ili dodataka ishrani omega-3 mk. Zdravstvene izjave kao uslov ističu da je za: normalnu funkciju srca neophodan unos od 250 mg DHA i EPA dnevno; održavanje normalnog nivoa triglicerida u krvi neophodan unos od 2 g DHA i EPA dnevno; održavanje normalnog krvnog pritiska neophodan unos od 3 g DHA i EPA dnevno; održavanje normalnog nivoa holesterola u krvi neophodan unos od 2 g ALA dnevno. Određene studije prikazale su da je unos od 3 g ribljeg ulja dnevno za 6 nedelja, pokazao umirenje ventrikularne tahikardije.

2. Uticaj na funkciju mozga

DHA je kao omega-3 mk visokokoncentrovana u retini i mozgu. Za održavanje normalne funkcije mozga i vida neophodan je unos od 250 mg DHA dnevno. Snižen nivo DHA izaziva slabije kognitivne funkcije i sa starenjem potencira razvoj Alchajmera. Deficit DHA povezan je i sa poteškoćama pri učenju pa povećan unos može poboljšati ove sposobnosti.
Omega-3 mk pokazale su i antidepresivno i pozitivno dejstvo na raspoloženje. Magnetnom rezonancom ustanovljena je pozitivna veza između povećanog unosa EPA i DHA i volumena sive mase mozga u području odgovornom za raspoloženje.

3. Uticaj na razvoj u fetalnom i postnatalnom periodu

Trudnoća jeste stanje gde su povećane metaboličke potrebe. Već spomenute visoke koncentracije DHA u retini odgovorne su za oštrinu vida u svim uzrastima. Zbog toga je za normalan razvoj mozga i oka fetusa i odojčadi tokom trudnoće neophodan unos od 250 mg DHA dnevno uz preporučeni dnevni unos omega-3 mk za odrasle osobe (ukupno oko 500mg dnevno omega-3 mk); normalan razvoj odojčadi do 12 meseca neophodan je unos od 100 mg DHA dnevno.
Tokom trudnoće preko placente do fetusa dospeva 50-60mg DHA na dan, a isto toliko i kasnije tokom dojenja preko humanog mleka koje ima velike koncentracije DHA, ali su ti nivoi neretko i sniženi zbog loših navika u ishrani majke. Zbog toga je važno da trudnice i odojčad ostvaruju gore naveden unos omega-3 mk. Ukoliko beba nije dojena i koristi adaptirano mleko treba proveriti DHA u sastavu na ambalaži.

4. Uticaj na reumatoidni artritis

Pokazalo se da redovna primena omega-3mk smanjuje upalne procese i tegobe jutarnje ukočenosti i bola kod reumatoidnog artritisa.

5. Uticaj na tumorsku kaheksiju

Pokazalo se da je enteralna primena EPA (2,2 g/dan) poželjna kombinacija kod pacijenata sa tumorskom kaheksijom.
Zaključujemo da postoje jasni dokazi da nedostatak omega-3 mk može dovesti do brojnih patoloških stanja: renalne hipertenzije, poremećaja u radu srca i cirkulaciji, razvoja dijabetesa tipa 2, usporenog rasta, defekata u razvoju mozga, poremećaja pažnje, smanjene otpornosti, artritisa, raznih vrsta dermatitisa (psorijaze), sindroma suvog oka, anksioznosti, depresije i agresivnosti. Nedostatak se može manifestovati prekomernom žeđu, čestim mokrenjem, suvom kosom, kožom i lomljivim noktima.

Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) nije istakla koja je maksimalna dozvoljena dnevna doza omega-3 mk, ali se na osnovu dostupnih naučnih dokaza smatra da je bezbedno primenjivati sve do 5 g DHA i EPA dnevno.

Mera opreza: kod pacijenata na terapiji antikoagulansima ili acetilsalicilnoj kiselini zbog rizika od krvarenja usled istovremene primene; kod pacijenata na antihipertenzivnoj terapiji zbog mogućnosti hipotenzije. Preporuka je da se razdvoji primene ovih lekova i suplemenata omega-3 mk bar 2h.

Ribe, baš kao ni ljudi, ne mogu sintetisati dugolančane mk, ali su povrh toga ribe glavni izvor omega-3 mk. Konzumiranje morskih algi je glavni razlog za to, pa isto ne možemo reći za ribe u uzgajalištima. Bela riba (bakalar, brancin, orada), niskog je sadržaja masti, ali preveshodno sadrži dugolančane mk

(EPA i DHA). Plave ribe (losos, sardina, tuna) masnije su i takođe dobar izvor ovih mk. Opet, ne treba živeti u zabludi da je konzervisana tuna značajan izvor omega-3 mk, ona je izuzetak jer se njenim konzervisanjem značajno smanjuje sadržaj masti. ALA mk je prisutna u biljnim uljima (laneno, sojino, orahovo) kao i u čija semenkama i semenkama lana. Za vegetarijance bi ova ishrana ostvarila potreban unos ALA, ali se unos EPA i DHA kod njih može ostvariti unosom algi.

Danas se na tržištu može pronaći: hleb, mlečni proizvodi, namazi, sokovi i drugi proizvodi obogaćeni omega-3 mk. A na listi sastojaka ovih proizvoda možemo pronaći da li je reč samo o ALA ili su prisutne i EPA i DHA masna kiselina.

U zemljama gde preovladava “zapadnjački način ishrane” (nedovoljno prisustvo ribe u ishrani) unos omega-3 mk iznosi oko 0,15 g dnevno. Uz činjenicu o niskom unosu omega-3 mk imamo i drugu, da je naša svakodnevna ishrani i preterana dostupnost industrijskih, visoko prerađenih namirnica (bogatih omega-6 mk), rezultirala zanemarivanjem balansa u unosu omega-6 i omega-3 mk. Taj odnos je značajno narušen i zabrinjavajući. Umesto da vrednost bude približno 3:1, on prevazilazi i 20:1.

Prvi korak u smanjenu unosa omega-6 mk bila bi zamena suncokretovog ulja maslinovim ili kokosovim uljem. Takođe, pozitivne rezultate možemo očekivati zamenom mesa životinja čija se ishrana bazirala na unosu soje i kukuruza (gde je dominantan unos omega-6 mk) sa mesom životinja koje su bile na ispaši. Sledeći korak bio bi usmeren i na povećanje unosa omega-3 mk što se ostvaruje konzumiranjem ribe i morskih plodova jednom ili dva puta nedeljno i primenom suplemenata na bazi ribljeg ulja. Riblje ulja koje se koristi kao dodatak prehrani uglavnom u 1000 mg ribljeg ulja sadrži 180 mg EPA i 120 mg DHA. Osim omega-3 mk riblje ulje predstavlja i značajan nutritivni izvor liposolubilnih vitamina A i D. Riblje ulje se danas nalazi u obliku različitih dodataka ishrani: u formi ulja što olakšava primenu kod pacijenata sa problemom gutanja i najmlađih pacijenata; u formi ribljeg ulja inkorporiranog u kapsule što će biti rešenje za pacijente koji se žale na neprijatan ukus ili miris ulja.

Omega-6 mk imaju proinflamatorno, a omega-3 antiinflamatorno dejstvo. I jedne i druge mk kao metabolite daju prostaglandine, leukotriene i tromboksane, ali različite (omega-6 mk: prostaglandine serije 2, tromboksan A2, leukotrien B4; omega-3 mk: prostaglandine serije 3, tromboksan A3, leukotrien B5). Na taj način jedna vrsta omega mk ostvaruju proupalnu, a druga protivupalnu aktivnost. Dominantnim unosom omega-6 mk u odnosu na omega-3 mk smanjena je fluidnost i permeabilnost ćelijskih membrana, a samim tim i ćelijska ishrana i eliminisanje toksina. Pojačani su upalni procesi, a transformisanje u hroničnu upalu promoviše patogenezu različitih bolesti kao što su reumatoidni artritis, koronarne, vaskularne, neurološke ili maligne bolesti, a neretko dolazi i do pogoršanja već postojećih bolesti.

Omega-3 masne kiseline čovekov organizam i organizam ostalih sisara ne može sintetisati iz prostog razloga što ovim organizmima nedostaje enzim neophodan za tu sintezu. Usled nedostatka ovog enzima, ne postoji mogućnost stvaranja = pre devetog C atoma počevši od prvog C atoma sa metilenskog kraja molekula, odnosno počevši od “omega atoma”. A sam termin “omega-3” govori nam da je prva = lokalizovana već na trečem C atomu.

Suproto sisarima, biljke poseduju spomenuti enzim – desaturazu (koji ljudima nedostaje) i stvaraju omega-3 mk.

Drugi nedostatak kod ljudi je slabo izražena konverzija. ALA je prekursor EPA ali je ta konverzija ograničena na 5-8%. Procenat dalje konverzije EPA u DHA je još niži, 0,1-0,5%. Transformacije su kao što vidimo moguće, ali su bez značaja.

Pošto nam je sada jasno da su omega-3 mk esencijalne (čovek ih ne sintetiše) sigurno je razumljivije koliko je važan i od iznimnog značaja unos omega-3 u vidu hrane ili suplementa.

Omega-3 indeks predstavlja sadržaj EPA+DHA u eritrocitima izražen kao procenat u ukupnim masnim kiselinama. Smatra se da je pokazatelj sadržaja omega-3 mk u tkivima i biomarker za kardiovaskularne bolesti.